Претварање
41, Lopare, Bosnia/Herzegovina

У погледу цвећа,у загрљају трава

Са осмехом у оку,и слутњом у боку,

Помало изгубљену у мору људских представа

Помало пронађену у предворјима цркава

Обликујем те онакву какву ни сан ни јава

Не могу да те обликују.

Отимам те од свих оних који ликују

Над освојеним и прегаженим срцима,

Са тим уснама које носе олују

Са тим рукама што кроз свет болују

Кад крену да носе љубав у длановима

као најскупоценији на свету дар.

Обликујем те као што обликује вајар

Своје највеличанственије дело,

Па после моли богове да је оживе,

Откидам те као што се кида воће зрело

Кад се гране плодне ка језеру накриве

Оном несрећнику и изроду богова.

И тако сачињену од слова и снова,

Отету од свакаквих рђа и лопова,

Заробљену између религија и митова,

Ослобођену од материјалних окова,

Претварам те у лик познат и мио,

Као што те нико никад није претворио.

19 skatījumu
 
komentāri
princezanemira 23.04.2014

Prelepo!

Blogs
Blogi tiek atjaunināti katras 5 minūtes