[usernames]'s blogs
Moj zivot je noc
mracan tunel bez kraja
moje srce gubi moc
daleko su mi vrata raja.
Pogled mi je tuzan
dodir ledeno hladan
dusa prostor uzan
u ustima ukus gorak,gadan.
Odjednom ispred mene bljesak
Bozansko svetlo iznad moga grada
iz sna me budi tresak
iz sna mi zivot budi nova nada.
San svojih snova s poznah tada
u moj zivot je usla tako lepa,cila i mlada
mrak u trenu nesta,izgubi se bez traga
tad s poznah andjele tebe,tebe ljubavi moja draga.
…tacke…tri tacke koje ce uvek pojmiti njegovu nedorecenost…elem,kako god najbitnije je sto je njegov nagon za pisanjem doziveo toliku jacinu da ozbiljno preti da preraste u mozda kakvo literarno delo…ali bez pocetka…bez kraja…nedoreceno…a opet sa snaznom porukom koju ce nositi…o necemu sto ima toliku tezinu…nesto za sta je drustvo primetno izgubilo osecaj kroz decenije,vekove razvitka…o ljubavi…o necemu iz cega smo i mi sami nastali…I ovo pisanje ce biti bez pasusa,poglavlja…jednostavno ce tackama poceti…tackama zavrsiti…zbunjen je…zeli pisati…zeli svojim pisanjem ostaviti traga u postojanju coveka…o onome sto cini njegovo postojanje…sve one mane i vrline…sve one osecaje iskrene i lazne…i opet zalazi u…
Ne zanima me čime se baviš u životu.
Želim znati za čime čezneš i usudiš li se sanjati o susretu s onim za čime tvoje srce žudi.
Ne zanima me koliko ti je godina.
Želim znati jesi li voljna reskirati da ispadneš budala zbog ljubavi, zbog svojih snova, zbog pustolovine koja se zove život.
Ne zanima me koje su ti planete u kvadratu s mesecom.
Želim znati jesi li dodirnula središte svoje tuge, jesu li te izdaje u životu otvorile ili si se skrutila i zatvorila iz straha od dodatne boli.
Želim znati možeš li sedeti s boli, mojom ili…
"...hmm...laganim koracima gazim leta...drumovi sudbine nametnuse mnoga raskrsca...uklesase mnoge bore...na ovo lice...kise suza spirase poglede mutne,kad-kad sretne...cak i vatru u Njemu skoro zagasise...ali koracam i dalje...koracam...i napokon stigoh,na raskrsce najbitnije na tome drumu zivota...i kraj puta putokaz...jasno je na njemu pisalo da je taj pravac trn...i da je put tezak i crn...zamislih se na tren...i tren je mnogo...shvatio sam...samo na teskom putu srecu se pravi...i znao sam da cu te tamo sresti...i da,pravimo smo...jer oboje gazimo trnje...i nalazimo sebe u tebi,tebe u sebi...i da volim...i voli me...i neka je sve oko nas crno...jedno drugom budimo svetlost...i krenimo dalje skupa...reci mi…