[usernames]'s blogs

Moram da kazem ovo,jednostavno moram. Kudite,prozivajte,pljujte bas me briga.

Nekako ,ne primetno, je usla u moj zivot. Bila je tu,a ja nisam umeo da shvatim da je to mozda neki vec zacrtani susret,sudbina, neki bi rekli.

U sobi +40! Budim se obliven tekucinom zvanom znoj! I dok spiram taj smrad sa sebe ispod tusa,pocinjem da mislim o sasvim nekim levim stvarima. Ni od kuda pocinjem da mislim o tome zasto sam ja usamljen? Dok sapun mi ispada iz ruke,cangrlja po kadi,meni misli beze na drugu stranu. Sta danas spremiti za rucak? Brat je tu,a mali ko kombajn! Pozdrao sve sto je bilo u frizideru! Onako cist,sa mirisom badema i mleka na sebi,oblacim stvari od juce. Naprskam se bogato parfemom da prikrijem mirise od pre. Odlazim do grada u Policiju da proverim sta mi je sa vozackom…

Novo razocarenje u mom zivotu. Imao sam dozu pozitivizma kad sam se pojavio, poneo i odgovarajuce "rekvizite" da docaram svoju tacku, ni to nije bilo dovoljno da pokrenem "spomenike" od publike,a jos manje da ostavim utisak na ziri.

Nasli su mi par mana: monotono pricam (bez varijacija u tonu)-gledajuci snimak od druga sve je to bilo unutra,ja ne znam koga su oni gledali, pa jedan drugi clan je nasao "da je cuo Stand up monolog" ( rekoh publika kao groblje....pa sta ocekujes?!). Jednom takmicaru su zamerili sto ima pauze izmedju "fora", a meni su rekli da ne dozvoljavam publici da…

Zelim ti reci osecaje svoje snagom svom,
zelim samocu da ispratim,
nocima druzim se sa vragom,
i uvek srecu sebi uskratim.

Zelim da ti kazem reci par,
uporno te jurim,ali hrabrosti mi fali,
ljubav to je najlepsi dar,
bezimo od nas,a sansu nismo imali.

Od straha bezim,kolena mi klecaju,
tuzan,sam kao ljustura prazna,
od tuge srce i dusa jecaju,
a samoca mi dodje kao kazna.

Zelim da mi budes sve,
ceo svet,dan i noc,vazduh koji disem,
svako jutro prvo da ugledam te,
ti si razlog sto ove reci pisem.

Dajes mi snagu kad mi je ponestane,
pomisao na tebe smiri me kad sam besan,
ovo stanje svesti ne zelim da prestane,
a koliko mi je stalo do tebe nisam…

Evo danas navrsava se 30 godina mog postojanja na ovome svetu. I pravo da vam kazem,jes' lepo,ali meni se ne svidja zivot koji ja imam. Zivim sam,bez igde icega..znaci go ko pistolj :) A uporno pokusavam da napravim nesto,medjutim,zemlja u kojoj zivotraim ne zove se dzabe "land of broken dreams" :) Pokusavao sam privuci nesto zensko uz pomoc mog dara,vise mane, da budem osecajan,emotivan i romantican. Ocigledno te sposobnosti muskarca u danasnje vreme nisu na ceni,a,opet, sa druge strane ja nisam treniran da se ponasam kao "olos". Danas kad me stiglo to da sam na pola zivota,mozda i 2/3,zapitao sam…

Juce naletoh na tu 30-tu kao slucajno dosla po mene :) Evo dan kasnije,niko ne bi rekao da imam 30 godina 1 dan i JEDVA 3 sata :) Sinoc je bilo kao sto obicaji nalazu. Pice,drustvo i naravno pare. Znate da smo mi Srbi osetljivi na te obicaje. Ja kao slavljenik nisam SMEO da dozvolim da neko plati pice,koje je u najmanju ruku bilo precenjeno. A posto je ovo moderno vreme,kuce su nam u haosu,jer sve vise vremena provodimo na poslu koji nam se ne isplati,naravno :) Tako da je neka kucna zurka otpala vec pri samoj pomisli da treba…

Kazu da je ljubav izvor radosti i srece,a zasto je onda ja dozivljavam kao brigu? Ljubav donosi i niz drugih osecanja na koje mi, zaljubljeni, ne obracamo paznju. Zabrinutost,nervoza,strah...
Ma koliko bili zaljubljeni strah je uvek prisutan. Strah od razocarenja ili gubitka te slasti koju samo radost i sreca mogu da pruze.Ko ne brine za onog s kim je uvezi,tak ili ima problem ili je tako dobro istreniran da ne misli o tome. Ali ja nisam. Ja volim kad mi neka devojka okupira misli,zivim za to. Najlepsi stihovi i ideje su nastali bas tad,dok sam intezivno razmisljao o simpatiji. Mozda je…