Ово је прича за све узрасте. Незаборавна, нежна, прожета тугом и озарена утехом. Прича Шел Силверстејна о умећу давања и о, ништа мањем, умећу прихватања и узвраћања најпунијом љубављу...
Пријатељ је човек добар, здраве душе, исправних мисли, беспрекорног морала, веран у љубави, искрен на речима, искрен саветник, постојане душе, отворен, истинољубив, правдољубив, човек врлине. Пријатељ је слика и прилика свога пријатеља и до крајности осетљив, осећа душевно расположење пријатељево и страда душевним страдањем свога пријатеља.
Пре него му се пријатељ и исповеди, он га претекне и хита му у помоћ пре него му је овај и затражи, и спремно му се предаје и помаже му ако је у опасности. Брани пријатеља и излаже се опасности њега ради.
У пријатељевом телу обитава душа пријатеља. Он је добар саветник, увек говори што…
Истина није реч, но биће, које прожима сва бића. То је једино биће које је увек исто, непроменљиво и једино равно само себи. Огледало које се не може замаглити, у коме једино можеш јасно видети да ниси створен да будеш човек, већ Бог.
Лаж је човеку одузела то огледало и од тада он непрекидно трага за њим, јер истина је његов најближи сродник, који једино зна човекову меру, колико може поднети. Као светлост која зна колико да осветли човека а да он не изгори. Трагање за истином је трагање за суштином постојања, за предметом љубави. И зато се она скрива,…