[usernames]'s blogs

Aleksandar Simic
41, Lopare, Bosnia/Herzegovina

Прошла су два сата како стојим ко беда

Чини ми се да кола кочницама бетон деру

И искачу два грмаља са очима од леда

Ипак не, то ме само мисли суморне ждеру

Склањају ме од питања,скоро крика

Где је нестала моја Ана Доменика?

Полазим и ја за њом низ непознате булеваре

Париза који ме својом хладноћом разори

Да пронађем њене очи плаве које жаре

И питам људе али нема ко да ми одговори

Како да између толико стрмоглавих плочника

Пронађем где је отишла вољена Ана Доменика?

И посрћем и умирем пратећи мирисе парфема

А…




Када склопиш очи да л' ти у сан дођу

Сви немири твоји, да л' ти душа иште

Последње неоткривено уточиште

Ил' си мртва хладна као и на јави

Да те ни у усну страх не може да смлави

И претвори у биће вредно сваке наде,

Када склопиш очи да л' си иста ти

Ил' си можда друга која познаје јаде,

Нека друга ти која осмех краде,

Нека друга ти,чиста супротност

Од све страшне збиље која шале збија

Да л' си иста ти или си другачија?

Ја у теби назирем место зиме лета

Немогуће да човек погреши за толико,

Можда…


У погледу цвећа,у загрљају трава

Са осмехом у оку,и слутњом у боку,

Помало изгубљену у мору људских представа

Помало пронађену у предворјима цркава

Обликујем те онакву какву ни сан ни јава

Не могу да те обликују.

Отимам те од свих оних који ликују

Над освојеним и прегаженим срцима,

Са тим уснама које носе олују

Са тим рукама што кроз свет болују

Кад крену да носе љубав у длановима

као најскупоценији на свету дар.

Обликујем те као што обликује вајар

Своје највеличанственије дело,

Па после моли богове да је оживе,

Откидам те као што се кида воће зрело

Кад…


16.12.2012


Ходајући стазама свим

Кротећи у себи и патњу и бес

Дружећи се са људима добрим и злим

Никад нисам упознао чаробни плес.

Кораци су његови потпуно ми страни

Потонем због тога у очај и срам

Пролазе дани бесмислом опојани

Бојим се старост ћу дочекати сам

Отићи неповратно у коров и лес

А да нећу упознати чаробни плес.

И нико о њему нема праву представу

О опасности и лудилу испод вела

Јер бивало је људи који су губили главу

Због те чудне игре тела и тела.

А опет у његов је…


22.10.2014

Некад давно се срели се први пут у историји човечанства, човек који ником и ничему није веровао и човек који је свима и у све веровао. Ни први ни други нису били превише срећни, јер је први био сам а други усамљен. Наравно, никаквог разумевања није било међу њима, јер што год би први рекао други му је безпоговорно веровао, а што год би други рекао, први би посумњао, што је значило и у сопствене речи које је други изговарао. И тако живећи, сваки у свом свету и на свој начин отишли су сваки на своју страну и…


Некога воли та млада девојка
Са очима боје Дарданела
Наивном неземаљском љубављу
Још увек чистом од овог света,
Оном љубављу кад срце Изгуби по који откуцај
И кад би руке да од ваздуха
Створе вољени лик.
Та љубав осваја на тренутак,
Хвата на непажњу,
Поставља Дедалове замке,
Као нерешиве загонетке живота
Из којих нема излаза
Колико би ухваћени желео да има.
А када нестаје,
Нестаје у знаку кише,
У паду сунца,
У тишини.
Иза ње остају само трагови,
Остаци скрушене соли на постељини
Или можда на раменима,грудима,коленима,
Књигама у којима леже све тајне
Универзума,осим оне најважније.
Та љубав,те девојке,
То…



Тражећи редак цвет мудрац се срете са чувеним мачеваоцем. Препознавши чувеног мудраца мачевалац пође са њим не говорећи ни речи. На путу сретоше неколико разбојника који су хтели да их опљачкају. Мачевалац подиже мач, да се бори али мудрац се умеша.

-Опростите мом пријатељу, али шта вам треба?

Мачевалац се збуни јер је мудрац…


Људи,

Ја јој песме певао

Ја о њој сневао

Цео свој бачени век

И чекао да се појави нежна и мила

Стављао срце на листове папира,

Умирао као хронични алкохоличар

Док циганин са виолином свира

Испред неких носталгичних фосила

У биртији на коју само жалити речи,

Људи,

Ја за њу дисао,

Ја само за њу кидисао

На аждаје од кафанског дима

И мислио, магије ту неке има,

Вадио речи из нафталина

За које нисам ни знао да имам...

Ма до ђавола,

Била је фина,заиста фина

Ал' није разумела у мени џина

Који пред њом глуми патуљка,

Па велики су сви…


30.06.2009

 A on hodajući po nepoznatoj zemlji toj
po zemlji toj čudnovatih mera
oseti da nisu obični krv i znoj
prosuti ovde zbog različitih vera

i da je sve ono što je pričano o njoj
najobičnija laž,da je ljudska drama
pretvorena u ništavilo,bezličnost,broj,
da život ovde ne opstaje već hrama

I shvativši apsurd istorije što pendreči
na prostorima ovim po leđima naroda
on napusti zemlju bez ijedne reči
pokajavši se što je i pošao da hoda.

A u svesti njegovoj urezaše se slike
lepljive teške boje naroda koji strada
ako na mali narod idu nesreće velike
čemu li se velik narod može da nada?

I samo mu jeza proleti kroz kičmu
o ništavno si biće,ti čoveče,homo,
ko pokvarena ploča vrtiš istu priču
izgubljen u krugu,već koračaš tromo,

dok čekaš da nebo pošalje ti čudo,spasenje,
posvađan sa sobom i nalik na ludaka
halapljivo gutaš odbačeno hleb-kamenje
iskušenje Boga i dizanje Carstva jaka.

Iliti ograde koja stvara u tvom oku
iluziju prostora ispunjenu materijom
ko da u tebi ispuniti tu prazninu mogu
potrebe za glađu,smrću i Imperijom.


← iepriekšējā 1 2 3 nākamā
Blogs
Blogi tiek atjaunināti katras 5 minūtes