Први мај је празник и светковина која се слави широм света. У многим земљама, Први мај се поистовећује са Празником рада, који је проистекао из традиције радничког покрета. Међутим, слављење првог маја има корене у древним паганским празницима природе чије је поштовање преживело до данашњних дана.

Празник рада се слави 1. маја као међународни празник радничког покрета. Порекло овог празника води до 1. маја 1886. када су стотине хиљада америчких радника изашли на улице Чикага да би захтевали опште прихватање осмочасовног радног дана. Насиља није било у суботу и недељу 1. и 2. маја. Али у понедељак, 3. маја туча у којој су учествовале стотине избила је у Мек Кормик Риперу (Mc Cormick Reaper) између радника чланова синдиката, који су спречени да дођу на посао и оних који нису припадали синдикату које је Мек Кормик запослио уместо њих. Многобројна и добро наоружана полиција брзо се палицама и ватреним оружјем умешала како би повратила ред. Убили су 4 члана синдиката, а повређених је било много. Побеснели због злочина полиције, група анархиста, предвођена Августом Спајсом и Албертом Парсонсом позвала је раднике да се и сами наоружају и у уторак увече (4. мај) учествују у масовним демонстрацијама на Тргу Хејмаркет (Haymarket). Изгледало је да су демонстрације са само 3.000 биле потпуни промашај. Али пред крај особа чији идентитет никад није утврђен (верује се да је у питању полицијски агент, провокатор) бацила је бомбу која је убила 7 и ранила 67 полицајаца.

Градске и државне власти похапсиле су осам анархиста, оптужиле их за убиство и осудиле на смрт. 11. новембра 1887. четворица, укључујући Парсонса и Спајса, су погубљени. Сви погубљени заговарали су оружану борбу и насиље као револуционарне методе, али њихови тужиоци нису нашли никакве доказе да је ико од њих стварно бацио бомбу. 250.000 људи постројило се дуж улица Чикага док је Парсонова погребна поворка пролазила градом, како би изразили своју посрамљеност овим великим судским промашајем и своју солидарност са неправедно погубљеним радницима.

На Првом конгресу 2. Интернационале одржаном 1889. одлучено је: "Први мај је заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност". Од тада се сваке године обележава трагични Хејмаркетовски догађај као дан међународне радничке солидарности у виду демонстрација. До данашњег дана, како у нашој земљи, тако и у целом свету, тај дан се обележава у спомен мученицима са трга Хејмаркет.

Након 50 година комунистичке владавине, током које је 1. мај слављен као велики државни празник у СФРЈ, становништво ових простора и даље није у потпуности упознато шта овај празник представља.

Првомајски уранак је народни обичај и светковина која се састоји у томе да се 1. маја порани у природу или чак да се ноћ уочи првог маја проведе у природи поред логорске ватре. Најчешће се током уранка спрема неко јело у котлићу или на роштиљу. Међу Србима је овај празник веома распрострањен. Готово сваки град у Србији има своја традиционална првомајска излетишта, а најчешће су то зелене површине изван града (нпр: Авала покрај Београда, Забран у Обреновцу, Палић поред Суботице, Шљункара код Ковина и слично).

Patīk 8