Neshto shto mozda ne bi trebala-ali cu podeliti sa vama.
IX smotra.
...2005.
Daleko od ochiju...a josh dalje od srca...
Ovo nije kamenje sudbine!
To su sluchajnosti zrnca.
Svaka izgovorena rech preskache prepreke stvarnosti
i nashe moralne nemarnosti baca u lice zaborava...
To nije zabava!
Vec obaveza prema drugima.
Moj zivot se ne zasniva na chudima
-i zato ne verujem ljudima.
Sad sve jache bije ovo srce u grudima a chuje se samo tishina.
Paradoks izrechenog ne postoji,
to me samo ludilo obuzima...
I dalje nastaje mastilo shto je belinu papira upropastilo
Konachno je shvatila! (ono shto je ostalo nedorecheno)
U preseku mojih snova mnogo stvari je bilo porecheno.
Istina boli,kada je ima...i to shtima kao zici violina-shto ispushta zvuke nemira
dok je prstima nezno dira neki poetichar.
-Kao ja:
patetichar,skretnichar,shto je odavno vec skrenula,samoj sebi se okrenula...
potpuno bih zanemela kada buka bi me nadjachala.
Neka prilika je muziku pojachala,i ja sada vichem bez glasa.
Trudim se da se ne ponovim,iste greshke dozvolim...jer ljudi su grubi.
Prejaka rech i mene ubi,u momentu kada uzbuna zatrubi,moje se lice u praznini gubi i stapa sa maskama.
Ja nisam glumac al'sve jedno-zivim zivot na daskama...koje mi nishta ne znache.
A sve jache neko u mom snu nariche i plache.-
Ja zatvaram ushi i otvaram ochi...budim se...iznova svetu chudim se.
I opet sam na istom pochetku i osecam istu spletku,vidim isti mozaik
-ali sada u ovome vishe nisam laik.
Ispred lica nazirem brojeve shto chine matiche krojeve-kroja sudbine.
Lepo je biti u pravu...ali neke stvari se ipak ne obistine.Zato iznova cedi realnost svu...Kazu:josh jedan novi dan.-Za mene samo deza-vu.
I onda,iznenada,iz razmishljanja neshto me prenu i u istom trenu(tamo gde je bila istina)vidim samo senu...slutim misaonu menu
Blistavog uma
-chija je buka poput shuma,i sama jednaka razlici suma.
Kolichniku proizvoda-shto je ekvivalent nuli
Nadam se da nishta od ovoga niste chuli...
A i sve shto jeste-znajte da niste.
Jer to nisam ja...to u stvari vi ste!

Patīk 5