Odlomak iz knjige OSHO - MOJ PUT, PUT BELIH OBLAKA

Učenik:

"Mi čujemo sve što govorite, ali mi na zapadu sve informacije zadržavamo u glavi. Kako da izađemo iz nje? Koji metod da koristimo? Da li je moć volje u stanju da nam pomogne?"

Osho:

Ne. Moć volje nije ni od kakve pomoći. U stvari moć volje uopšte i nije neka naročita moć, zbog toga što u potpunosti zavisi od ega, a to je sasvim sićušna pojava - i zato ne može stvoriti previše moći. Kada ste bez-voljni, onda ste tek zaista moćni - jer onda ste jedno sa celinom. Duboko dole, moć volje je vrsta slobode. Ali, da bi sakrili sopstvenu bespomoćnost, mi stvaramo volju. Mi uvek stvaramo i pokazujemo ono suprotno da bi obmanuli i sebe i druge. Glupi ljudi će se uvek truditi da izgledaju bogznakako mudro. Oni su neprestano svesni svoje nedotupavnosti i baš zbog toga čine sve da deluju prepametno. Ljudi koji su ružni, ili oni koji se takvima osećaju, uvek će pokušavati da ulepšaju sebe - doterivaće se, nameštati i praviti razne maske. Slabići se prave da su puni snage. Suprotnost je stvorena; to je jedini način da se zabašuri stvarno stanje u njima.

Hitler je bio veliki slabić. Zbog toga je stvarao toliko mnogo volje svuda oko sebe - da bi sakrio činjenicu. Istinski jaka osoba biće nesvesna svoje snage. Moć će izvirati iz nje, ali ona gotovo da je neće biti svesna. Lao Ce je rekao: "Čovek vrline ne zna da je takav." Moralan čovek nikada nije svestan da je moralan. Ali čovek koji obraća pažnju na svoj moral - krije u sebi nemoral. Čovek koji misli da je dobar, blažen, svetac - u stvari je grešnik, a i on sam to zna! I samo zato da bi sakrio činjenicu, on stvara onu drugu krajnost.

Moć volje nije moć nego slabost. Jak čovek uopšte neće imati neku sopstvenu volju - celokupnost života - njegova je volja. On plovi kao beli oblak, jedno sa Postojanjem, usklađen sa njim. Vaša će volja uvek stvarati sukobe. Ona će vas zgrčiti, napraviće od vas ostrvo i tada će započeti tuča. Bez-voljna osoba biće prirodno bezglava. I zapamtite - vi ne možete izaći iz svoje glave. Možete je odseći - i to je mnogo lakše. Izaći iz nje gotovo da je nemoguće, jer čak i sam koncept izlaska - deo je glave.

Glava je nered, zbrka, to je haos. Vi mislite i istovremeno mislite protiv mišljenja. Mišnjenje protiv mišljenja takođe je mišljenje. Vi ne izlazite iz kruga. Vi možete osuđivati svoju misao, ali vaša osuda sama po sebi je isto misao. Ništa niste time postigli, samo ste obišli, samo ste obišli još jedan krug na đavolskom točku. Vi se vrtite, ali ne izlazite.

PA - ŠTA DA SE RADI? KAKO DA IZAĐEMO IZ GLAVE?

Samo je jedna stvar moguća: ne stvarajte nikakav sukob iznutra, ali takođe ni spolja, zato što će svaki napor biti samoubistven. Šta onda činite? Samo posmatrajte. Budite budni i posmatrajte. Ne pokušavajte da izađete - samo budnost i svedočenje. I ako možete posmatrati, u tim trenucima posmatranja - glave neće biti.Odjednom ćete biti iznad. Ne spolja, već iznad. Odjednom ćete zalebdeti iznad sebe. Postoji jedna zen priča, apsurdna kao i sve zenovske priče. Ali one moraju biti takve zbog toga što je i sam život takav; Te priče opisuju život vrlo precizno.

Jedan zen Majstor je često pitao svoje učenike: "Jednom davno stavio sam pače u bocu. Sada je to malo pače poraslo i postalo velika guska; otvor boce je preuzak i guska više ne može izaći napolje. Boca je veoma dragocena i zato ne želim da je razbijem i - sad sam u nevolji. Ja mogu da razbijem bocu i da tako oslobodim gusku, ali ne želim to da učinim zbog toga što je ta boca veoma skupocena. Takođe, ne želim da ubijem gusku. Šta da radim?"

To je zaista veliki problem! GUSKA JE U GLAVI, A VRAT JE VRLO UZAN. MOŽETE RAZBITI GLAVU, ALI JE ONA VIŠE NEGO DRAGOCENA. ILI MOŽETE OSTAVITI GUSKU DA UGINE, ALI TO TAKOĐE NIJE NEKO REŠENJE - ZBOG TOGA ŠTO STE VI GUSKA!!!

A taj stari zen Majstor je neprestano pitao svoje učenike, čak ih je i tukao, govoreći: "Nađite način! - jer vremena nema." I samo jednom učeniku potvrdio je odgovor. Taj učenik je rekao: "GUSKA JE NAPOLJU!!!"

Mnogi su pokušavali da odgovore, ali Majstor je svakog udario i ponavljao: "Ne." Neko bi mu predložio da učini nešto u vezi boce ali Majstor bi samo rekao: "Boca će onda biti razbijena, a to se ne sme dogoditi." Ili bi mu neki učenik dobacio: "Pa pustimo da guska ugine kad je boca toliko dragocena." To su dve jedine mogućnosti; trećeg puta kao da nema. A Majstor nije dao nikakve sugestije.

Ali pred onim učenikom što je rekao da je guska napolju, Majstor se poklonio, dotakao čelom njegova stopala i izjavio: "TI SI U PRAVU - GUSKA JE NAPOLJU! NIKADA I NIJE BILA U BOCI."

Vi ste napolju! Nikada niste bili zatočeni. Osećaj da se zarobljeni u sopstvenoj glavi postoji samo zbog pogrešne koncepcije. Zbog toga i nema problema - kako izaći iz glave. Kad posmatrate, šta se dešava? - fenomen posmatranja. Samo sklopite oči i posmatrajte misli. Šta se dešava? Misli su tu, unutra, ali vi unutra niste. Posmatrač je uvek iznad. Posmatrač uvek stoji na vrhu brda. Sve se u dolini kreće u krug, u krug, ali posmatrač je iznad. Posmatrač nikada i ne može biti unutra - on je oduvek napolju. Posmatrati znači biti napolju. Možete to zvati svedočenjem, svesnošću, umnošću, ili kako god već želite, ali sva tajna je u - posmatranju.

I zato - kad god osećate glavu više no što želite, samo sedite ispod nekog drveta i posmatrajte. I ne pokušavajte da izađete. Jer ko će izaći kad ionako nema zatočenika!? Ceo napor je smešan, jer ako nikada niste zarobljavani, zašto bi se onda uopšte oslobađali? Možete pokušavati i pokušavati i pokušavati i tako se uplesti u sve to, možete čak i poludeti, ali ne možete izaći napolje. Jednom kada znate da ste u tom trenu posmatranja iznad - vi ste napolju! I od tog momenta ste bezglavi. Glava pripada telu, ali ne i vama!

Glava je deo tela, pripada telu, ona je u funkciji tela; i to je divno, dobro je to. Boca jeste skupocena i ako znate kako da je koristite, ako znate tajnu posmatranja, sve će biti u najboljem redu. Kada ja govorim, šta u stvari činim? - koristim bocu. Kada Buda propoveda, šta on čini? - koristi bocu. Boca je zaista skupocena; zaslužila je da je čuvamo. Ali nema načina da je sačuvamo - jer ako se upletemo s njom, pa počnemo da se oslobađamo, da se upinjemo da bismo izašli napolje, tada ceo naš život postaje haotičan.

Jednom kada se učvrstite u posmatranju, vi ste napolju, potpuno bezglavi. Tad se bez glave krećete ovom planetom. A to je stvarno božanstven fenomen; zamislite - čovek se kreće bez glave! To je ono što podrazumevam pod belim oblakom - pojavu bez glave. Vi čak ne možete ni da zamislite koliko se tišine spušta tad na vas kad se glava ukloni. Vaša će fizička glava biti na vašim ramenima, ali upletenosti, grča, opsesije - više neće biti.

Ona materijalna glava nije problem! Ona je predivna, ona je veoma korisno oruđe, najveći kompjuter na svetu - tako božanski složen; to je tako efikasan mehanizam. To je sve mnogo lepo. Možete je koristiti i možete uživati u njenom korišćenju. Ali odakle vam ideja da ste vi u njoj? Mora da vas je neko pogrešno učio. Možda ne znate da stari ljudi u Japanu, kad ih vi upitate: "Odakle mislite?" - oni pokažu ne glavu, nego stomak. I kada su prvi evropljani stigli do Japana, oni prosto nisu mogli da veruju da japanci misle da je glava u stomaku, a ne na ramenima. Ali to je samo mišljenje zapada - da ste u glavi. Stari japanci mislili su iz stomaka, ali sad su se i oni preselili u glavu. Postoje još neke tradicije koje nas smeštaju u neke druge delove tela. Lao Ce kaže da ljudi misle iz tabana. Čak u taoizmu postoji i tehnika kako izaći napolje - iz tabana? Jel' vi vidite kako mi mislimo?

Šta je onda stvarnost? Stvarnost je: vi ste iznad. Ali, možete se vezati za bilo koji deo tela - glava je opsesija zapada, trbuh je opsesija istoka. Verovatno vam je poznato da je D. H. Lorens verovao da čovek misli iz seksualnog centra i da je baš tu centar za mišnjenje i nigde drugde. I svi su oni jednaki - podjednako su u pravu i podjednako greše. Zašto? Jednostavno zato što je svedok - iznad! On je i svuda u telu i svuda van tela. Možete se vezati za bilo koji deo tela i početi da mislite odande. Nema potrebe da izlazite jer nikada i niste bili unutra. Guska je napolju - oduvek!

Posmatrajte... a kada posmatrate ne smete suditi. Ako počnete da osuđujete, izgubili ste posmatranje. Dok posmatrate, ne komentarišete. Ako komentarišete opet ste izgubili. Kada posmatrate, samo posmatrajte... reka plovi, plovi struja svesti, atomske misli se rasprskavaju kao mehuri u vrtlogu, a vi samo sedite na obali i posmatrate. Struja teče sve dalje i dalje. Vi ne kažete: "To je dobro." Vi ne govorite: "To je loše." Ne govorite čak ni: "Tako je moralo biti." Ili: " Tako ne mora biti." Niko vam ne traži komentar. Vi niste sudija, nego posmatrač. I - gledajte šta se dešava.

Posmatrajte reku i odjednom ćete biti iznad... a samim tim - guska je napolju! I jednom kada to znate, da ste napolju, tada i ostajete napolju. I tada se možete kretati ovom Zemljom - bez glave. Dakle, to je način da se "odseče" glava. Svako je zainteresovan za sečenje tuđih glava, ali to neće pomoći. Ionako ste to već radili. Sada je red da odsečete sopstvenu glavu.

Biti bezglav znači biti u dubokoj meditaciji. :-)

Patīk 16