On je bio ljudina, jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona beše nežna i
osetljiva. Uzeli su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je
pazila kuću i odgajala decu. Deca su rasla, poženila se i poudavala, te
pošli svojim životnim putem… uobičajna priča.
Kad su sva deca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je
slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku
postelju.
Njen muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili
lekari i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti.
Samo su slegali ramenima i mrmljali: ¨Hm, hm…¨ Na kraju je jedan od
njih pozvao muža u stranu i šapnuo: ¨Ja bih rekao… da vaša supruga…
jednostavno više nema volje za život¨.
Čovek nije ništa odgovrio. Seo
je uz krevet i uzeo ženu za ruku... njena se ručica izgubila u njegovoj
ogromnoj šaci. Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:
¨Ti nećeš umreti!¨
¨Zašto?¨ upita ona jedva čujnim glasom.
¨Zato jer si mi potrebna!¨
¨A zašto mi to ranije nisi rekao?¨



Nemoj nikada čekati sutra da nekome kažeš da ga voliš. Reci to odmah.
Nemoj reći: »Moja majka, moj sin, moja žena... to već ionako zna«.
Možda i zna,ali nikad se niko nije umorio slušajući voljenu osobu koja
joj to ponavlja? Ne gledaj na sat. Uzmi telefon i reci: »Ja sam, želim
ti reći da te volim«.
Stisni ruku osobi koju voliš i reci: »Trebam te! Volim te, volim, volim te...«.
Ljubav je život. Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi.

Patīk 15