tek dvadeset,ne znam sta cu sa sobom,tek dvadeset,a pobegao bih od sveta,tek dvadeset,a mnogo toga je proslo,ponekada pomislim da skoro niko nije covek,a onda setim se da postoje par osoba za koje znam da su tu i da ce ostati tu,imao mnogo drugova svi su otisli,nisu mrtvi za mene i dalje sam tu za njih,ali ono sto se desi ne moze se ispraviti,zato znam da imam dva dobra druga koja su tu uvek i kada nesto po zlu krene i kada je sve ok,jedna zenska osoba koja je uvek bila tu kada bio u bedaku,kada nisam znao kuda ona je znala,a sada posle toliko godina imam i nju,devojku zvanu ljubav za koju i da je kraj sveta ne prestajem da se borim,tek dvadeset,dvadeset zbog vas...

Patīk 11