da ne psuju, jer to ne rade fine devojke, da budu nežne, da popuštaju braći ako ih imaju, jer oni su muškarci i u svakom slučaju važniji od žena (nekima je to suptilno pokazivano, nekima otvoreno i direktno). Da uče one, ali ne i brat, da spremaju, kuvaju, čiste, da se brinu o nejakima.

Kada porastu onda traže i razvijaju svoje najskladnije mogućnosti, kako da dođu do cilja jer znaju da kao žene nemaju neku veliku važnost i to što su mogle da nauče jeste da se dopadnu. Onda se služe svim sredstvima da održavaju figuru, da budu izazovno obučene, našminkane kako bi bile viđene, kako bi se dopale, kako bi postigle svoje ciljeve. Trude se da prigrle sve što je njihovom partneru važno, kao svoje. Kada se udaju, onda muž, deca, porodica, kuća posao stoje ispred njih samih i važniji su od njih. One i dalje pokušavaju same sebe da stavljaju na poslednje mesto i da se dive drugima, da sebi pripisuju ono što su drugi postigli i istovremeno su i dalje pod pritiskom da budu savršene, dobre devojčice koje su savršene supruge, majke, domaćice, savršene na poslu, dobro izgledaju, ne žale se, nikada nisu umorne. Sve što i urade za sebe, naprave novu frizuru, kupe nove cipele, garderobu, sve to mnoge ne rade zbog sebe, nego im je to uvek toliko duboko usađeno u podsvest koja njihov život ima pod kontrolom, da im je stalno u svesti: „Ti moraš da se dopadneš!“

Ali duboko u sebi znaju da to nije ono što hoće i da nisu srećne, da im nešto fali.

Onda pokušavaju svu krivicu da pripišu mužu, roditeljima, deci, društvu, novoj modi, svim tim idealnim ženama koje svakodnevno gledaju u časopisima i modnim katalozima. Sav njihov trud, sve godine koje su provele da i one budu te koje su idealne, nisu dovoljne, uvek nađu sebi dokaz da to još uvek nisu. Onda su naravno još dalje o sebe, još dalje od ljubavi prema sebi.

Drage moje, vi ste savršene takve kakve jeste, vi imate sve razloge ovog sveta da budete zadovoljne same sobom, takve kakve jeste i sa svim što vas čini.

Prestanite sa tim ludovanjem da ste zbog drugih tu da morate da se dopadnete, da zaslužite ljubav od nekoga ako se ponašate tako kako mislite da drugi očekuju od vas. Počnite same sebe da poštujete i volite.

Počnite da zapažate svu lepotu, savršenost koja je u vama. Otkrijte ljubav prema samima sebi.

Vi morate sami sebi da se sviđate, da udovoljite, da čujete svoj unutrašnji glas koji vam govori šta je dobro za vas, šta vas čini srećnim, šta vam je potrebno. Sve dok to radite zbog drugih, to niste vi, onda igrate savršene uloge koje ne mogu večno da traju, onda gušite Božji dar koji nosite u sebi.

Mi žene ne stojimo u drugom redu pred Bogom, kako mnogi muskarci i danas misle, kako mnoge vere misle i ne priznaju da smo mi žene vredne Božje milosti i pažnje.

Našu vrednost, našu moć, naš značaj za čovečanstvo vekovima su pokušavali da umanje, da nas osuđuju, da nas vraćaju na neko mesto koje su nam odredili.

Mi ne moramo, da igramo uloge koje su nam nametnute, da budemo nešto što nismo. Ne moramo da izigravamo svetice, niti kurve da bismo došle do onoga što želimo. Moramo da budemo to što jesmo sa svim što nas čini i da prihvatimo to što smo, jer mi zaslužujemo poštovanje i vrednovanje, za koje se, nažalost, još uvek veliki broj žena u svetu se bori.