Dan uoči Badnjaka, onog koji pravoslavni vernici obeležavaju po julijanskom kalendaru, u većini naših kuća pripreme za Božić najveći hrišćanski praznik, kada se slavi rođenje Hristovo, uveliko traju.

Božićni običaji se razlikuju od mesta do mesta, svako selce ima ono nešto svoje.

Veruje se da bi Božić trebalo da se slavi isključivo u krugu porodice I da se taj dan ne ide u goste, svi koji su posvađani taj dan bi trebalo da se izmire i da jedni drugima oproste sve uvrede.

Božićno slavlje počinje dan ranije, na Badnji dan, kada domaćini u seoskim područjima pre zore idu u šume da useku badnjak od hrastovog ili cerovog drveta koji se uveče loži na ognjištu, u čast pastira koji su u pećini gde se rodio Isus naložili vatru da ga ugreju. Danas se u gradovima badnjak unosi u kuće i kiti, gde stoji sve do malog Božića.

Na Badnje veče pred posnu večeru, prostire se slama i u nju se ubacuju orasi i slatkiši. Ovome se najviše vesele deca, a kod nas je poznato kao pijukanje.

Na Božićno jutro u kuću dolazi položajnik, po pravilu muškarac da prvi čestita Božić za napredak i zdravlje, domaćini ga posipaju žitom.

Česnica je hleb koji se mesi u božićno jutro, grančicom badnjaka, u koji se stavlja parica, a ko je pronađe, cele godine imaće sreću i blagostanje.

Trpeza je mrsna i bogata pošto Božiću prethodi 40-dnevni post.

U srpskom narodu nezamisliva je bez sarme, cicvare (pura sa kajmakom) i tradicionalnog svinjskog pečenja.

Tradicionalni pozdrav jeste Hristos se rodi, Vaistinu se rodi!

Napravite cicvaru na naš način:

U prethodno proključalu vodu dodajte punomasni domaći kajmak, (mere odredite sami po ukusu i količini pure), neka se istopi, dodajte puru i skuvajte po proverenom receptu.

Verovanje kaže ako vam se cicvara okrene tri puta oko kuvače bićete srećni cele godine.

Da Božić proslavite u sreći i blagostanju sa onima koje najviše volite želi vam ekipa Teslio.com.

Hristos se rodi!

Patīk 13