04.09.2014
Čokanj
42, Beograd, Serbia

Dodju tako dani kada zazirem od čopora.Oči mi oslepe na lepo, ruke mi ogrube na nezno, koraci se ukipe. Trazim samoću koja je uvek tu ,ruzna i nepobediva jača od razuma.Ne pruzam šansu nikome,jer je nemam molim se za nju i u peščanom satu sakrivam svoju lenjost i lakomost za bolje dane.Onda kao pomirim se sa sobom pobedim glupost većom glupošću i ponovo uzmem vazduh sa one strane reke gde mir kolevku ljulja i sati prolaze malo brze , počnem opet zaboravljati imena lica nikada i kao u redu da stoje u rasprodaji sebe kojeg manje cenim podelim kao prvu ruku bez kusura.Ispijen kao najsladji gutljaj ,čaša opet ostaje prazna ,ali cela ,još jedan tura.

17 skatījumu
 
komentāri
Simana 04.09.2014

od mene +5 :)

potisje potisje 04.09.2014

Hvala ti za 5+ .

Simana 04.09.2014

ma, nema na čemu, zaslužio si 5 poena, ali za 5+, ima sitnijih grešaka :D

potisje potisje 04.09.2014

Divna si .

princezanemira 04.09.2014

I meni dodju takvi dani...

potisje potisje 04.09.2014

Da svima...

NinaRichi 04.09.2014

... i ponovo uzmem vazduh sa one strane reke gde mir kolevku ljulja i sati prolaze malo brze ..
*THUMBS UP*

potisje potisje 04.09.2014

Tako je kod mene NinaR.

Blogs
Blogi tiek atjaunināti katras 5 minūtes