A nekada sam mislila da mu je stalo,da ima nade za nas. Drhtala i strepela na svaki njegov poziv , svaku poruku. Koliko god ona lepa ili bolna bila. I tako cekajuci ga izgubila sam dragoceno vreme i nikoga i nista sem njega nisam primecivala i nije mi bilo bitno. Izgubila sam veru u ljubav,poverenje u muski rod,a za sve to on je kriv. Naveo me na to da mislim da su svi muskarci isti. I dalje se od njega nisam oporavila u potpunosti iako svaki put pored njega prodjem uzdignute glave, ne osvrcuci se oko sebe, ne bacivsi pogled na njega. On ni toliko postovanja vise nema pa kad god se sretnemo on ponizno spusti glavu,obori pogled. Nisam to zasluzila,zato me je i bolelo. Od njega se svasta moze ocekivati i nista me ne moze iznenaditi. Bio je umisljeni momak u uniformi jos tada,a tek ga sada ne mogu prepoznati.

Patīk 5