Napolju kiša pada i tmurno je vreme, a ja gledam tvoje obrise i zamišljam kako mi tvoje ruke dotiču obraze i usne tvoje kako mi govore reči najlepše. Toliko je ljudi oko mene, a tako sam sam, bez tebe kao da se ne osećam, bez tvojih reči samo sam izgubljen.
Bez tebe kao bez sunca sam, i moj dan je poput noćne vatre što se gasi. Trebam te. U svakom svom trenutku. Trebam te da si tu. Ne moraš ništa govoriti, ne moraš ništa činiti, samo budi tu i diši, da čujem vazduh kako prolazi tvojim nosnicama. I da se radujem tvom osmehu.

Nedostaješ mi. Jer želim te svakog trenutka, bez tebe kao bez duše sam. Sanjam da neprestano si pokraj mene i da te grlim jako, stišćem uz sebe, poljupcima obasipam nežnim… sanjam kako se privijamo jedno uz drugo i ništa drugo nije tako važno kao ove dve duše koje osećaju se kao jedna.
Ti znaš da te osećam u svakom delu sebe. Usne moje samo tvoje bi ljubile, ruke moje samo tebe bi grlile. Jer niko mi te i ništa ne može zameniti, niko mi ne može biti to što ti jesi. Moje srce je ludo, u tebe večno je zaljubljeno. Moj život je svemir, tvojim bojama obojan. Moje sve tvoje je. Gde god se okrenem, što god pomislim, tu si ti, jedina i jedinstvena. Jer sav moj si svet, savršenstvo mojih snova, nebo mojih zvezda.

Sinoć sam ti krao poglede, posmatrao tvoje korake dok si šetala pokraj mene, a ni slutila nisi koliko toga u svom srcu nosim. A sve je tako zapisano u mom pogledu, očima u kojima se oslikava tvoj lik poput zlatnog mora ljubavi, slika koja nikad ne bledi.
I sve moje reči tek su prašina, jer ovaj osećaj koji me tebi nosi most je koji spaja dve strane večnosti… tebe i mene.

I sad, dok sedim u tišini svoje sobe i posmatram koliko sam tvoj, i sreća i tuga su tu u meni. Sreća, jer znam da na ovom svetu za mene postojiš ti, tuga, jer ovih trenutaka nisi pored mene. Ali tvoj lik je tako živ. Tvoj lik je u meni kao i ja sam što jesam u sebi. I milujem te čarobnim rukama ljubavi punim nade u vreme koje će biti samo naše, kad ruke će s rukama biti spojene, kad oči će s očima biti stopljene i istim srcem kad budemo posmatrali ovaj svet boja oko nas.
Sve svoje poklanjam tebi, jer vredna si svakog mog udisaja. Vredna svih boja duge što mi život piše u ovim grudima snenim.

Beskrajno Tvoj.

Patīk 2