DEDINA PRICA



bese to pre,,,skoro, sedamdeset godina,,poce tihim glasom,pricu sedi starac,sto sedese preko puta mene,,pa drhtavom rukom,,skide,,kapu sa glave,,
dedice,,,volela bi cuti tu pricu,,ali samo,,ako vam je nije previse srcu tesko, ispripovedati,,
dobro sam milo moje dete,,kad mi kazes dedice,,moje staro srce se ugreje,,,oni kojima to jesam,,daleko su,,na kraju sveta,,i ne znaju reci, niti reci,
da ih razumem,,niti oni razumeju,,moju sedu glavu,,,ti,,koja mi mi nisi nista,,postala si mi sve,,,nemam bogastvo,,da ga za zivota delim,,ovo malo sto imam ostavljam,,njima,,
al imam ovo staro srce u grudima,,koje pripada samo tebi,,,mila moja devojcice...
nasmeja se,,a licem mu preleti sena,,znala sam,,pricat ce o onima kojih vise nema,,al ne smeju se zaboraviti,,
iii,,gde sam ono stao,,,pa predje rukom preko glave,kao da zeli misli dozvati,,,aa da,,
kao sto sam rekao,,davno je to bilo,,i nije to prica sa sretnim krajem,,al je prica koja veliku poruku daje,,
vidis ovu sliku,,rece i pruzi mi crno belu fotografiju,,izlomljenu,,od vremena pozutelu,,
vidim dedice,,a ko su ovi ljudi na njoj,,ima li tu tebe,,
ovo je mujo,mitar,hasan i petar,,ovo malo dete tu ,,e to sam ja,,
bas je lepa slika decice,a ko su ovo ljudi,,,mujo i hasan su braca,bas kao i mitar i petar,,mitar moj otac,,petar moj stric,,
ovo je slikano,,,pet godina pre pocetka ove price,,kad sve jos bese,,bas kako bog zapoveda,,braca koju tu vidis,,braca po krvi i rodu,,
volese se i pazise sa onima koji im sem komorata u jami ne behu nista vise,,mujo i moj otac bili su nerazdvojni,kao hasan i stric,,pre bi dete rekla da su tako braca,,a ne kako je bog zapisao,,
radili su u rudniku,,kopali crno zlato,,od jutra do sutra,,teska vremena,,jos tezi posao i zivot,,al prijateljstvo,,umanji bar za pola,,njihove zivote,,duboko pod zemljom,,
tog dana,,poce nakon duze stanke,,dok je na krilu stiskao poborane sake,,otac,,je zaboravio poneti hranu,,,baka je naredila snahi,mojoj majci,, da mene posalje da mu je odnesem,,dok sam cekao,da spreme,,
cu strica kako nesto mumlja,,,potrcim mu u susret,,a on kao, da nista niti vidi niti cuje,,samo me rukom odgurne blago,,i sedne na pod,,
majko,,rece mojoj baki,,nikad ko danas nisam imao jacu bol,,a u stvari nista mi nije,,,sanjao sam,,a ne smem niti o tome pricati,,,
reci sine,,lakse ce ti biti,,,majko,,bili smo u jami,,moja braca i ja,,,kopali smo kao i uvek smejali se,,dovikivali sa komoratima iz susednih hodnika,,,kad nesto poce da puca,,zacutao je,,,pa tise nastavi,,
ugalj i zemlja se obrusili,niko nije niti ogreban samo je meni glava krvava,,a nije mi nista,, smejali smo se i govorili kako je dobro da smo zajedno,,,pricali smo i cekali da nas spasu,,vreme je prolazilo pomoci niod kud,,,poceli smo da se gusimo,,,,,majko,,,video sam,,nema nas vise,,
uh boze me oprosti,,rece baka,,pa pljunu tri puta u stranu,,,nedo bog,,neka si vala ostao kod kuce,,idi spavaj odmori ,,sve je to od umora,i ti ruzni snovi,,
majka me pozvala,,krenuo sam,,,oce,,oce,,,dozivao sma iz sveg glasa,,kad mi pridje komsija milan,,daj sine meni,,ja cu mu odneti,,ne cuje te,,zemlja guta tvoje povike,,ali ja zelim,moram mu ovo dati,,ne,ne jos uvek si dete,,deca ne smeju u jamu,,bez reci dao sam svezljaj topli,i otrcao kuci,,
nekoliko sati posle,,majka me posla da probudim strica,,vreme je rucku,,ucinim zapovidjeno,,,i izadjem iz sobe,,
zasto ne izlazi za boga milog,,hrana na stolu ne sme da ceka,,trci zovi ga snaho,,naredi ljutito baka,,snahi,,,i pre nego sam trepnuo cu se jezivi krik,,,neeeeeeee,,,majkooo,,
svi smo skocili, ja osta zadnji,,al nedase mi da udjem u sobu,da vidim strica,,plac,,kuknjava,,boll zavlada kucom koja je i dalje mirisala na vrucu pogacu i przene paprike,,,
ubrzo se kuca napuni svetom,,cu kako komsija komsiji prica,,,eh sto ti je sudbina,sanjao je da mu je sva smena u rudniku poginula,,i ne ode na posao zbog toga,,,a vidi ,,ubi ga pegla,,od sudbine se pobeci ne moze,,
kako bolan pegla,,sta se desilo,,,ma zvali ga da jede,,ustao pa da se umije,,valjda mu se zavrtoglavalo,,pa udario ramenom u ormar,pegla spala i eto,,
slusam ,,cujem,,al ne dolazi sve doo mog decijeg mozga,pokusavam svatiti,,kad,,,,,
ljudi,,lju,,di,,,jedva da je uspevao progovoriti,,decak sto stajase na pragu kuce,,rece,,brzo,,,rudnik se,,obrusio,,,nesreca velika,,,
celo selo se diglo na noge,,kopase ljudi,,zene,,cak i deca pomagase,,culi su ih kako pricaju,,smeju se,,a onda iznenada,,nastade strahovit tajac,,,nekad predvece dosli su do njih,,,mujo i moj otac mitar,lezali okrenuti jedan prema drugom,,a hasan ostao po strani s rukom ispruzenom,,kao da doziva nekog,,
tuga se uselila toga dana u moje srce,i ostala zauvek tu skrivena, cak i od zaborava,,,
secam se dete moje milo,,rece pa lupi rukama od kolena,,secam se najtuznijeg dana,,,kad svi mi rekose,,da ne placem,,da on samo spava,,a ja znao sam,,da ovaj put kad ode,,nece se nikada vratiti,,
znao sam da ga mogu dozivati,koliko god,,al crna ce zemlja moje povike progutati,,
istog dana,na istom svetom mestu,,sahranjeni su bas ovim redom,,,mujo,mitar,hasan i petar,,,
gledala sam u blistave male oci,,sedog starca sto prica mi prico o sudbini,,koju nit on mogase stici,,nit njegov stric izbeci,,
njegov pogled,,spusten ka zemlji,,a moj,,,moj pogled uzdignut visoko ka nebu,znam,,osecam,,trebam mu nesto reci,,al sta kad on rece sve,,
pogledam ga malo bolje,,nema suza na poboranom licu,,samo tamna sena se nadvila,,pridjem,,sednem na pod do njega,pa svojom drhtavom rukom uzmem njegovu,podignem je i spustim,na od suza mokro svoje lice,
i sapnem mu tiho,,,,,,,danas ja placem za tebe,,,moj mili dedice,,,

Patīk 19