Da vam kazem...

Naprosto mi je zao tolikih ljudi koji tonu u obaveze, navike, moranje i utopiju svakodnevnice podcinjavajuci im se kao kakvi robovi.Pri tom se zadovoljavaju mrvicama.

Zao mi je i onih koji od tolike ambicije i zelje da pridobiju jos ne umeju da uvide sve ono sto imaju.

I onih koji su se umislili da su nesto postigli i koji misle da se uzdizu nad drugima a sve sto rade je da unizavaju sopstveno vise bice.

I onih koji od kuknjave ne vide da zivot pokraj njih protice.

Dzaba coveku sve ako ne ume da uziva i koristi ovaj zivot maximalno uprkos udarcima koje mu zadaje.

A da uziva ne ume svako.

Kukaju najvise oni koji najvise imaju.

Zapomazu oni kojima je zivot nudio djakonije pa im onda oduzeo mrvice.

A da cene zivot i svaki njegov momenat umeju samo oni koji su prosli kroz mracne tunele i lavirinte te uvideli ono malecno svetlo i krenuli nekim drugim putem.

One kojima je zivot darivao teske lekcija.

I koji su kroz njih naucili da razumeju i ne osudjuju druge.

Oni koji su naucili da ne mole Boga za jos nego mu kazu hvala za ono sto imaju.

Takvi umeju da ovaj zivot cene.

Patīk 18