Nemoj,
mi snove ukrasti,
Nemoj,
ako ne znaš da sanjaš,
Ostavi
moje oblake,
i sa njima,
moja putovanja,
mojom sobom,
tragom sećanja...

Ne otvaraj,
ni moje prozore,
pobeće mi
oblaci,
Taman sam ih
ukrotio,
na pašnjacima snova,
napojio ,
sa izvora mašte,
namirio,
za buduća sećanja...

Ako hoćeš da uđeš,
polako odškrini vrata,
ne zvoni,
ne kucaj,
da mi ne probudiš
Oblake,
Slobodno uđi,
i ovako je otvoreno,
Ali jedno
da te zamolim...

Ne kradi mi SNOVE,
To je sve što mi
Ostalo...

Patīk 2