Pomislim nekad na bivsa jutra,
na bivse ljude i bivsa mesta,
al' put me vodi samo u sutra,
zivot je jednosmerna cesta.

Pamtim detinjstvo, dom, svaki kutak,
krov posle kise crven ko kresta,
ne mogu tamo ni na trenutak,
zivot je jednosmerna cesta.

Secam se svoje ljubavi rane,
poljupca prvog u senci bresta,
ne mogu nazad u sretne dane,
zivot je jednosmerna cesta.

Svi idu dalje, i ja sa njima,
zivotni pravac moram da pratim,
a toliko divnih casova ima
u koje zelim da se vratim.

U svoju proslost ne mogu stici,
sve da pozivim godina dvesta,
na drugu stranu uvek cu ici,
zivot je jednosmerna cesta.

Jadranka Stojakovic

Patīk 7