Ponekad, kada sam loše volje, dovoljno je da tri puta duboko udahnem miris ulice i raspoloženje mi odmah skoči.

Sećam se da sam se vraćala kući, iz škole, hodajući zatvorenih očiju čim bih skrenula u sokače. I sada to činim, s vremena na vreme, dok prolazim pored novih zgrada koje su nenadano nikle ružeći izgled okoline. Doselili se neki ''divlji'' ljudi i zavode neka ''nova'' pravila. Ne volim njihova pravila.

Nasuprot njih, ima ljudi koje bih želela da sretnem ali nam se ne poklapaju vremena. Zato sa njima vodim isključivo zamišljene razgovore.

P.S.

''I najposle, ima ljudi koje godinama volim a da oni o tome pojma nemaju.''