“Ti. Tako svemocan, a tako bespomocan. Tebi je lako reci, kraj, zbogom zaboravi me.” Koliko puta sam od mojih drugarica cula ovu recenicu. Pitam se da li se I jedna od njih zapitala kako je onima koji ostavljaju I odlaze zauvek? Znam sada cete se sigurno zapitati da li sam ja normalna? Da li treba da zalimo one koji nas povredjuju? Moj odgovor na pitanje glasi: “Da, drage moje, ja sam potpuno normalna I treba da ih zalimo”. Treba da se zapitamo da li je mozda greska u nama? Da li previse trazimo, a premalo dajemo? Ako vidite musku suzu u uglovima ociju znajte da su nas iskreno voleli. Za razliku od nas koje cemo ici dotle da odglumimo tugu samo da bi onog drugog zadrzale za sebe. Ne branim sve muskarce na svetu, ima onih koji to ne zasluzuju, niti kudim sve devojke. Ali, drage moje da bi ste osudjivale drugog podjite od nas samih. Videcete koliko gresite, I shvaticete da sam u pravu. Pokusajte da razumete muskarce I ne polazite odjednom od pretpostavke da im je lako. Nije, verujte mi. Preispitajte sebe I vise cete ljubavi dobiti za uzvrat. Volite sebe I svoje ljubavi. Budite srecne!

Patīk 4