Prosidba

Devojaka toliko znam. Ako neka od njih hoće, dom ću rado da joj dam. Lud sam od samoće. Kupiću joj šal od svile da ga vetar zatalasa. Slomiću je kroz aprile rukom oko pasa. Razderaću prsluk njen. Voleću je do bezumlja u dvorištu gde je klen buknuo iz grmlja. Sve ću zbog nje da proćerdam. Šta će meni svet na dar. Kupiću joj jeftin đerdan i minđuša par. Biće jutra mokra, rosna opečena od proleća. Na dlan njiva žut i pljosnat prosuće se sreća. Pa ću tako mrk da gorim, da se pesmom niz drum javljam, da se nikad ne umorim od neba i zdravlja.

Patīk 3