Кажу али за сада лажу

Кажу да ствари треба пустити

да иду својим током,

и да су време и судбина

увек били некако савршени пар.

Јер време,

никада није знало за срам,

док судбина није имала иоле стида,

што нас живот све лагано испушта из вида.

Једна брига мање.

Да би ствари само пошле

неким својим новим током.

И зашто би нас уопште и прогањао срам,

што сеоста у времену сам,

када и истина немаде стида,

што и задње своје уверење изда.

Због идеала!

Са њима и задња будала стиже до краја,

због њих се душа пре времена судња,

није једноставно спрала.

Спирала живота сеувек чини,

да је била некако мала.

Док на крају,

животу само треба рећи хвала.