[usernames]'s blogs

Знам, мора бити да је тако:

никад се нисмо срели нас двоје,
мада се тражимо подједнако
због среће њене
и среће моје.

По образима ветар ме млати.
Чупа дрвећу жуту косу.
У који део града да свратим?

Дан је низ мутне улице просут.

Вуцарам около два празна ока,
гледам у лица пролазника.

Кога да питам,
смешан и мокар,
зашто је нисам срео никад?

Ил 'је већ било?
Требало корак?

Можда је сасвим до мене дошла,
ал 'ја: за угао скренуо,
горак,
а она: не знајући прошла.

Можда смо целу јесен обишли
у жудњи лудој, подједнакој,
а за корак се мимоишли?

Да. Мора бити да је тако.

Savremeni čovjek se guši u buci, galami, mnoštvu riječi i slika.
Oglušuje se na zov tišine, uzmiče pred njenim govorom. Njemu je samoća
sinonim za osamljenost, a ne vrijeme u kojem se najintenzivnije može
susresti sa samim sobom. Vrijednost šutnje je neizmjerna, ona je
potrebna poput zraka, sunca i topline koje nas griju. U tišini
vlastitog srca koje moli ili šuti, pjeva ili plače, strahuje ili se
nada, čovjek može bolje razumjeti
tolike stvari, ljude, događaje, Tišina je najbolji
lijek za imunitet pred bučnim slikama i svakojakim mislima koje nas
danomice bombardiraju. .

Ponekad je dosta samo trenutak tišine da ponovno otkrijemo ljepotu
života. Život se rađa…

ZELJA U ZIVOTU ,KOJI SE MENJA ,TESKO JE DOKUCIVA ,NEPREDVIDIVA I PUNA TAJNI . RAZRESENJE SVIH MISTERIJA KOJI NAM VLADAJU NERAZUMEVANJEM I LUDOSTIMA.IZRAZITO STROGA I KRTA TERA COVEKA DA SE SNALAZI I GRABI ZIVOT NAPRED A NEKAD GA VUCE I NAZAD.TAKVO NEKO KRETANJE OBUZIMA COVEKA PARALISE NJEGOV GOVOR I ON POSTAJE GLUV NA SVE PORUKE KOJE MU SALJE , MUZIKA ,ZVUK , DODIR OSECAJ I BLISKOST. SVAKA NASA NADA SE ISPUNJAVA I ODLAZI NEPOVRATNO NEKUD GDE NE ZNAMO ,GDE JE MRAK I NESPOKOJ .VLADA STRAH I NEUSPEH ZELJA ZA BEKSTVOM I OSLOBODJENJEM .NE MOZEMO POBECI?MOZEMO IZBECI ,SAKRITI SE ALI NE…