Има семафора код којих промену боје прати звучни сигнал.
То је учињено ради слепих људи. Они не виде, али чују звук
и прелазе пут без опасности по живот. Ова цртица из
свакодневног живота представља дело великог човекољубља.
Такође, постоји сурдопревод вести на ТВ-у. То је за глуве.
Они не чују, али читају по рукама и са усана и ово такође
није детаљ из свакодневног живота, већ испуњена заповест о
човекољубљу.
Ради се о томе што смо у многим питањима слепци, док неко
од ближњих има вид кад је реч о овим питањима. На пример,
продавац добро познаје квалитет производа које продаје.
Зна да је квалитет низак. А ви не знате и мами вас
паковање, реклама, блистав изглед. „Да ли је то
добра ствар?” – питате као слепац, као да
ударате штапом калдрму испред себе. „О, да!”
– добијате сигуран одговор од продавца који најбоље
зна да је ствар никаква. На ваше очи је прекршена
заповест. Слепцу (односно вама) постављена је препрека и
слепац се спотакао купивши очигледно лошу робу. Да ли сте
некад куповали кофицу плодова у којој су одозго биле свеже
бобице, а испод труле? Управо то је то. Није тешко
схватити да мноштво маркетолога, трговачких путника и
других радника у ланцима продавница свакодневно с путером
мажу на хлеб купце и крше заповести. Они ће вам као
славуји певати о својим филтерима за воду, пеглама,
нараменицама и осталој роби имајући у виду само личну
корист за рачун тога што ћете ви бити преварени.
Такође треба рећи да ако сте се препознали у лику
преварених не треба да журите да жалите себе. Ради се о
томе што су заповести универзалне. Упућене су свима и онај
ко је слеп обавезно види нешто друго. Трговца могу да
преваре кад су упитању порези, али сам трговац може да
превари купца у тежини и квалитету робе. Продавац тканина
је преварио кројача. А кројач се осветио на клијенту.
Девојку може да превари мушкарац, али и мушкарца може да
превари девојка или жена. Слепи и они који виде стално
мењају места и цео свет је оплетен мрежама кроистољубиве
преваре.
Лекари који виде могу дуго да лече слепог болесника, ако у
њиховом интересу није његово здравље, већ дуготрајна
зависност од скупих терапија. Политичари који виде могу
шта год хоћеш да обећају слепом електорату, а после да се
кикоћу до грчева у стомаку славећи победу на изборима.
Радници медија који виде могу да не крију истренирани
поглед од екрана и да за „црно” кажу да је
„бело”, и за „бело” да је
„црно”. Професије које живе од преваре мере се
бројевима с неколико нула. И сва хваљена демократија
западног типа на наше очи се од нечега што је било налик
на рај брзо претворила у известан „Шоу слепаца на
стази с препонама”, где се гледаоци који виде на
трибинама пуцају од смеха гледајући смешне падове оних
које су преварили.
c/p
https://www.youtube.com/watch?v=i4G3pBdIkPs |
Pašlaik nav neviena komentāra
Atstāj komentāru, un uzsāc diskusiju!